На самом отварању изложбе ауторка, Даница Ђокић – етнолог, говорила је о значају културно историјског наслеђа колекције прегача из етнолошке збирке Народног музеја у Пожаревцу.

„Прегаче, или кецеље, спадају у најлепши део традиционалне одеће, који се украшавао са посебном пажњом. Њихово трајање може се пратити од времена винчанске културе (5.000 година п.н.е.) до данас. Прикази на фигуринама пронађеним на локалитету Минине воде у Пожаревцуи локалитету Беловоде код Петровца, недвосмислено указују да се ради о предњој и задњој прегачи, које су се до почетка XX века носиле у појединим областима Браничевског региона. Да се ради о тканим прегачама потврђују и археолошки артефакти који доказују да је ткање било развијено у овом периоду (тегови са вертикалног разбоја, отисци тканина на посудама).

Обзиром да ове фигурине имају улогу у култу плодности о чему сведочи наглашен стомак и бокови, као и то да су неке од њих представљене нагог горљег дела, јасно нам стављају до знања да је првобитна функција прегача била магијско-религијска. Прегаче су скривале само доњи део тела и његове репродуктивне органе, а уједно и наглашавале њихов значај у култу плодности. Геометријска орнаментика на њима очувала се, такође, све до савременог доба.
Најлепши приказ праисторијске прегаче представљен је на Кличевачком идолу. На њој су стилизовано приказани делови одеће који су се до друге половине XX века носили у браничевском крају. Међу њима се посебно истиче прегача, украшена геометријском орнаментима.

У традиционалној култури читав процес израде прегача одвијао се у оквиру домаће радиности, од производње сировина као што су вуна и конопља, преко њихове прераде у нити, ткања и украшавања везом. Орнаменти су се изводили или у ткању или везом у техници правог, косог и пуног бода, покрстице или тзв. таписеријског, чупавог бода помоћу специјалне машинице. На украшавању прегача се није штедело, куповала се чипка, перлице, шљокице, срма. Према начину стилизације орнаментата који одају изузетну ликовност, прегаче можемо сврсвати у народну уметност.

Посебну врсту прегача представљају оне које су се носиле уз тзв. грађанску ношњу и већ тада се показују знаци нове функције прегаче, познатије као кецеља (мађарска реч), а то је заштита одела од прљања. Мада се још увек води рачуна да она буде стилски уклопљена у остале делове одеће.

Прегаче су биле и остале препознатљив елемент идентитета једног народа или уже територијалне заједнице. У прегаче етнолошке збирке Народног музеја Пожаревац уткано је архетипско сећање од седам миленијума