Museum opening hours: 08.00 : 18.00

Драгослава Срејовића 2

19000 Зајечар, Србија

Народни музеј „ЗАЈЕЧАР“ укључио се у глобалну акцију ре-креације уметничких дела

НАРОДНИ МУЗЕЈ „ЗАЈЕЧАР“ УКЉУЧИО СЕ У ГЛОБАЛНУ АКЦИЈУ РЕ-КРЕАЦИЈЕ УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА,
КОЈУ ЈЕ ПОКРЕНУО ГЕТИ МУЗЕЈ.
У КАРАНТИНСКОЈ КРЕАТИВНОЈ ИГРАОНИЦИ,
ИГРАЛИ СМО СЕ УМЕТНИЧКИМ ДЕЛИМА ИЗ НАШИХ ЗБИРКИ, ПОЧЕВ ОД АНТИЧКИХ…

„У Гамзиграду је нађена фрагментована надгробна плоча од туфопешчара, чија је предња страна раздељена на забат и профилисано натписно поље. Очуван је само мали део забата на коме се разазнају представе стуба и стопала три људске фигуре. Профилисано правоугаоно поље, припремљено за натпис, уоквирује винова лоза која израста из кантароса. Између натписног поља и забата приказан је троножни сточић са даровима (понудама!) покрај кога стоје жена са венцем (или патером) и крчагом у рукама и мушкарац са бакљом у десној руци… На жалост, недостаје забат у коме је, по правилу, приказ покојника и најречитији иконографски исказ. Такође недостаје и натпис на припремљеном пољу, који је вероватно био бојен и који је разигравао полихромију и игру светла и сенке, наговештену и у пластичној серпетиналности винове лозе са лишћем и плодовима… Слушкиња у руци, вероватно, држи патеру и крчаг као изразе чврсте и течне жртве, односно есхаре или либације. Такав приказ је чест на надгробним споменицима у источном делу провинције Далмације а, у редукованом виду, и у Доњој Панонији. Уз младића се налази модијус или cista mistica, стожер у неким сепулкралним конституцијама. Троножни сточић има необичну перспективу: плинта је дата из птичије перспективе да би се јасно разазнао садржај понуда у реципијенту. Препознају се хлеб у форми лабриса (?) четири колача троуганог облика и 15 јаја. Број јаја упућује на Питагорин магични троугао (5,4,3,2,1) и орфичку димензију сакралне слике. Марама око главе слушкиње вијори, а пламен буктиње у руци младића лиже на исту, претпостављам северну страну. Чини се да је реч о ветру (Зефиру?) који односи душе покојника у хиперборејску земљу. Крајеви винове лозе решени су у виду глава лабуда, што би указивало на Аполонове кочије, а посредно и на хиперборејски пут“.
(A.Јовановић, Огледи из античког култа и иконографије, Београд 2007, 105-107)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.