Историја уметности
Одељење историје уметности је у првим годинама свога постојања, средином 20. века, имало врло скроман фонд који се састојао од двадесетак слика и неколико копија фресака са нашег подручја. Дела су, потом, почела да се преузимају и од друштвено-политичких организација, које су их, по тада уобичајеној пракси, откупљивале са групних и самосталних изложби чланова УЛУС-а. Током седамдесетих година прошлог века, ово одељење почиње интензивно да прикупља не само дела југословенских, односно српских стваралаца, актера савремених кретања у ликовној и примењеној уметности, већ посебну пажњу придаје и делима завичајних уметника – оних који су рођени у Зајечару, који су се у овом граду школовали, живели и стварали. Фонд почео да се увећава, пре свега откупом, али и бројним поклонима, па је Музеј је збирку обогатио делима ликовних стваралаца друге половине 20. века: Вере Божичковић Поповић, Оље Ивањицки, Леонида Шејке, Велизара Крстића, Александра Луковића Лукијана, Драгана Мојовића, Живојина Туринског, Љубице Цуце Сокић, Франа Менегела Динчића, Мире и Саве Сандић и многих других.
У збирци се својим богатством посебно издваја опус сликара Душана Адамовића, професора цртања у зајечарској Гимназији, као и Анатолија Бајева, руског емигранта који је током тридесетих година 20. века живео у Зајечару.
Сакупљена дела представљају значајно сведочанство о генези појединачних уметничких концепција, достигнућима појединих уметника, као и о целокупном уметничком стваралаштву у како у Србији тако и у Зајечару, у току друге половине прошлог века.
Ликовна збирка данас броји више од хиљаду уметничких дела сврстаних, према техници израде у збирке слика, скулптура, цртежа, графика и икона.
Збирку примењене уметности чине ј радови из области графичког дизајна и односе се на израду плаката, затим идејна решења за позоришни и модни костим, фотографије, као и знатан број уметнички обрађених предмета од керамике и стакла. Посебно место у збирци примењене уметности заузима колекција грнчара Велимира Ђорђевића.