Етнолошко одељење Народног музеја у Зајечару основано је 1952. године. Данас поседује око 5.000 предмета из периода од краја XВИИИ до XXИ века, углавном са територије општине Зајечар, али и са територија других општина источне Србије. Предмети су сврстани у збирке у оквиру група етнологија града, коју води етнолог, виши кустос Сузана Антић и етнологија села, коју води виши кустос мр Дејан Крстић. Збирке одликује велика разноврсност, јер је околина Зајечара чвориште десетак разнородних етничких струја са све четири стране света. По броју предмета и њиховој лепоти посебно се могу истаћи колекције: накита, преслица, појасева и чарапа и рукавица. Етнологији је посвећен један део сталне поставке у самој згради Музеја.

Етнолошко одељење има три своја депанданса. Први је Радул-бегов конак, споменик народне архитектуре из XВИИИ века, најстарија зграда у Зајечару, на чијем спрату се налази стална поставка везана за стари Зајечар, а у приземљу галерија у којој се приређују повремене изложбе и други културни садржаји. У оквиру етнолошког одељења је и споменик народне архитектуре с почетка XИX века Турска воденица, који је претворен у национални ресторан. Трећи депанданс је Кућа у Малом Извору, селу двадесетак километара јужно од Зајечара, која је као поклон примљена децембра 2008. године. Реч је о споменику народног градитељства с краја XИX века, у којем ће, како се планира, бити постављена стална етнолошка поставка.

Етнологија града садржи збирке:

• градска ношња
• накит
• текстилно покућство
• текстилне справе и помагала
• вез и чипке
• кућни инвентар
• делови градске архитектуре
• занати (златарски, кројачки, грнчарски, воскарски)
• керамика
• стакло
• рударство
• предмети уз обичаје
• предмети у култу
• народна знања и веровања
• прибор за пушење
• прибор за писање
• дечје играчке

Етнологија села садржи збирке:

• сеоска народна ношња и торбе
• сеоско покућство и сеоска архитектура
• традиционална привреда и саобраћај
• традиционално занатство
• народни музички инструменати и средстава за репродуковање звука