Историја

Одељење историје зајечарског музеја почело је са радом 1951. године - исте године када је музеј основан. Попут свих одељења овог типа у музејима широм некадашње СФР Југославије циљ му је био да негује ослободилачке и револуционарне традиције па је, већ током прве деценије, формирана стална поставка у оквиру које су била два историјска сегмента: Народноослободилачка борба у Тимочкој крајини и Тимочка буна 1883. године. Значајне промене у читавом друштву наступиле су током последње деценије XX века и ова поставка је расформирана. Реконструкцијом изложбеног простора 2010. године одељење историје поново је, након 20 година, заступљено али сада са нагласком на личности које су се својим радом издвојиле из локалне средине и утицале на живот у читавој држави, попут Адама Богосављевића, Николе Пашића, Ђорђа Генчића и других.

Историјска збирка зајечарског музеја данас садржи нешто више од 2500 предмета и она је компромис наслеђеног и новог. Временски припада XIX и XX веку, разврстана је по периодима: до 1918. године, од 1918. до 1941. године, НОР и послератни развој. Подељена је и по колекцијама: одликовања, оружје и војна опрема, фотографије, докумената, плакати, униформе, карте, заставе, војно - технички материјал фабричке производње, печати и меморијалне збирке. На почетку XXI века показале су се од великог значаја меморијалне збирке тако да су формиране четири: Николе Пашића, Антонија Антића (завереника из 1903. године) и двојице политичара из реда тзв. ратних кадрова, активних у другој половини XX века: Добривоја Радосављевића Бобија и Живана Васиљевића.

Ово је и наговештај будућег правца развоја историјског одељења музеја, који полази од тога су управо људи ти који чине одређену средину посебном. Морамо истаћи да се не ограничавамо само на политичаре већ намеравамо да формирамо и збирке истакнутих научника, уметника и других пореклом са ових простора, који су заслужни да се о њима води посебна брига. Истовремено, мада у центар истраживања постављамо човека, не желимо да запоставимо ни остале сегменте историјског развоја Зајечара и околине.

Контакт

Драгослава Срејовића 2
19000 Zaječar

Тел. +381 (0)19 422 930
Факс. +381(0)19 440 838

sekretar@muzejzajecar.org
www.muzejzajecar.org

Пратите нас...

Где се налазимо...

© 2019. Народни музеј Зајечар. Сва права задржана.